O ustanovi kulture

Galerija „dr Vinko Perčić" je ustanova galerijskog tipa, osnovana u svrhu promoviranja likovnih umjetnika različitih umjetničkih pravaca i radi očuvanja pokretne i nepokretne imovine poklonjene Općini Subotica od strane gosp. Vinka Perčića Ugovorom o poklonu od 29.11.1989.god. a Općina Subotica 27.06.2006.god. donosi odluku o osnivanju Galerije „dr Vinko Perčić". Ova novoosnovana općinska ustanova kulture obuhvata prostor zgrade i dvorišta od 8 ari i 70m2, gdje je sam objekat definiran kao zaštićeno kulturno dobro-spomenik kulture. U galeriji se nalazi oko 500 eksponata (slika, crteža, primijenjenih umjetnosti i predmeta iz radne sobe i ostalih prostorija gosp.Vinka Perčića).

Prvi podaci o objektu datiraju s kraja 19. stoljeća, kada je njen vlasnik bio advokat Mihalj Gereb. Tijekom 1894.god. izvršena je prva adaptacija, po projektu mladog arhitekte iz Budimpešte Dežea Jakoba i tada fasada objekta dobiva raskošnu neobaroknu dekoraciju. Naročito lijep majstorski rad predstavljaju masivna vrata, sa dekorativnim detaljima od kovanog gvožđa. Bogata puna plastika u vitičastom spletu, skladno je ukomponirana u nadprozorna polja zaokruženim baroknim timpanom.

Galerijski prostor je ispunjen eksponatima sa namjerom da izrazi interes kolekcionara , ukaže na krug umjetnika sa kojima je komunicirao i koje je direktno poznavao. Izbor od šezdeset sedam imena i 130 ostvarenja iz legata Galerije čine slike i umjetnici iz razdoblja do 1914 ( Stipan Kopilović, Jelena Čović, Bela Farkaš, Angela Mačković, Šandor Olah). Period između 1914-1945 obuhvata imena ( Arpad G. Balaž, Andraš Hanđe, Laslo Silađi, Jene Lenkei, Geza Hodi, Ištvan Nađ). Značajna su još imena tridesetih godina, Tečaja likovnog crtanja: Imre Vinkler, Gustav Matković, Farago Endre, Almaši Gabor, Ivan Tikvicki, Marko Vuković). Nekoliko imena podseća na druženja sa poznatimi umetnicima Oskarom Nemonom u Londonu, Nestom Orčićem u Zagrebu, Petrom Lubardom i Zlatkom Pricom.

Veliki ljubitelj umjetnosti i kolekcionar gosp.Vinko Perčić, svoju kompleksnu zbirku je poklonio gradu Zagrebu, koju čine četiri sistematizirane grupe. Na prvom mjestu je Zbirka umjetnika s prostora bivše jugoslavije s kraja 19.stoljeća do danas, u kojoj se pored akademskih slikara nalaze i djela naivnih umjetnika. Drugi dio čine teme portreta dr. Vinka Perčića, treći je zbirka madžarskih umjetnika s polovice 19.stoljeća do 1941.god. i na kraju, dragocjena i vrlo zanimljiva kolekcija umjetničkih djela evropskih slikara od 16-20 stoljeća. Ona je brojčano mala, ali značenjem autora i vrijednošću likovnih ostvarenja nesumljivo najmarkantnija (Albrecht Durer, Rembrant van Rijn, Francisco Goya, Edouard Manet, Camille Pissarro, Pierre Renoir, Edgar Degas, Paul Cezanne, Paul Gaugin, Toulouse Lautrec, Pierre Bonnard, Henri Matisse, Raoul Dufy, Fernand Leger, Pablo Picasso, Oskar Kokoschka, Marc Chagall, Joan Miro, Henry Moore, Victor Vasarely, Bernard Buffet ).

Umjetnine iz donacije dr. Vinka Perčića su se mogle vidjeti 27. svibnja- 30. srpnja 1989.god. u organizaciji Strossmayerove Galerije i Muzejsko Galerijskog Centra- Muzejski prostor, Jezuitski trg 4, Zagreb, Republika Hrvatska, gdje su autori izložbe bili gosp.Vinko Zlamalik i gosp. Đuro Vanđura.

Zbirka doktora Perčića odiše tolerancijom i otvorenošću. Kolekcionar je pažljivo promatrao ugledne profesionalce, samouke uglednike likovne scene i amatere, ne obazirući se na pripadnost u višenacionalnom kreativnom kolopletu. Na svoj osoben način služio je umjetnosti, više instiktom no znalavaštvom, prvenstveno željom da utemelji zajedničko, nikako s namjerom osobne koristi.

Галерија „др.Винко Перчић“ је установа галеријског типа, основана у сврху промовирања ликовних уметника различитих уметничких праваца и ради очувања покретне и непокретне имовине поклоњене Опшини Суботица од стране госп. Винка Перчића уговором о поклону од 29.11.1989.год. а Општина Суботица 27.06.2006.год. доноси одлуку о оснивању Завичајне Галерије „др.Винко Перчић“. Ова новооснована општинска установа културе обухвата простор зграде и дворишта од 8 ari i 70m², где је сам објекат дефиниран као заштићено културно добро-споменик културе. У Галерији се налази око 500 експоната (слика, цртежа, примењених уметности и предмета из радне собе и из осталих просторија госп. Винка Перчића).

Галеријски простор је испуњен експонатима са намером да изрази интерес колекционара, укаже на круг уметника са којима је комуницирао и које је директно познавао. Избор од шездесетседам имена и 130 остварења из легата Галерије чине слике и уметници из раздобља до 1914.год. (Стипан Копиловић, Јелена Човић, Бела Фаркаш, Ангела Мачковић, Шандор Олах). Период између 1914-1915 обухвата имена (Арпад Г.Балаж, Андраш Ханђе, Ласло Силађи, Јене Ленкеи, Геза Ходи, Иштван Нађ). Значајна су још имена тридесетих година, курса ликовног цртања: Имре Винклер, Густав Матковић, Фараго Ендре, Алмаши Габор, Иван Тиквицки, Марко Вуковић). Неколико имена подсећа на дружења са познатим уметницима Оскаром Немоном у лондону, Нестом орчићем у Загребу, Петром Лубардом и Златком Прицом.

Велики љубитељ уметности и колекционар госп. Винко Перчић своју комплексну збирку је поклонио граду Загребу, коју чине четири систематизиране групе. На првом месту је Збирка уметника с простора бивше Југославије с краја 19.века до данас, у којој се поред академских сликара налазе и дела наивних уметника. Други део чине теме портрета др.Винка Перчића, трећа је збирка мађарских уметника с половине 19.века до 1941.год. и на крају, драгоцена и врло занимљива колекција уметничких дела европских сликара од 16-20 стољећа. Она је бројчано мала, али значењем аутора и вредношћу ликовних остварења несумњиво најмаркантнија (Албрехт Дурер (Albrecht Durer), Рембрант ван Ријн (Rembrant van Rijn), Франциско Гоја (Francisco Goya), Едуар Мане (Edouard Manet), Камиј Писаро (Camille Pissarro), Пјер Реноар (Pierre Renoir), Едгар Дега (Edgar Degas), Пол Сезан (Paul Cezanne), Пол Гоген (Paul Gaugin), Тулуз Лотрек (Toulouse Lautrec), Пјер Боннард (Pierre Bonnard), Анри Матис (Henri Matisse), Раул Дуфи (Raoul Dufy), Фернан Леже (Fernand Leger), Пабло Пикасо (Pablo Picasso), Оскар Кокосцхка (Oskar Kokoschka), Марк Шагал (Marc Chagall), Јоан Миро , (Joan Miro), Хенри Мур (Henry Moore), Виктор Васарели (Victor Vasarely), Бернар Бифе (Bernard Buffet)).

Уметнине из донације др.Винка Перчића су се могле видети 27.маја-30.јула 1989.год. у организацији Штросмајерове Галерије и Музејско Галеријског Центра-Музејски простор, Језуитски трг 4, Загреб, република Хрватска, где су аутори изложбе били госп.Винко Зламалик и госп.Ђуро Ванђура.

A kiállítóterem-típusú, Dr. Vinko Perčić Galéria azzal a céllal alakult, hogy népszerűsítse a legkülönbözőbb művészeti irányzatokba sorolható alkotókat, s hogy, egyben, megőrizze azokat az ingó és ingatlan vagyontárgyakat, melyeket az 1989. november 29-i keltezésű Adományozási Szerződés értelmében, dr. Vinko Perčić ajándékozott Szabadka Községnek, s melynek megalapításáról 2006. június 27-én hozott határozatot a szabadkai önkormányzat. Ez, az újonnan alapított községi, egy épületből és udvarból álló kultúrintézmény 8 ár és 70 négyzetméteren terül el, s maga az épület védett kultúrtörténeti érték. A Galéria állományában mintegy 500 kiállítási tárgy (festmény, rajz, iparművészeti alkotás és dr. Vinko Perčić munka- és lakószobáinak egyes berendezései, tárgyai) található.

Az épületre vonatkozó első adatok a 19. század végéről származnak, s akkor még az, az első tulajdonos, Geréb Mihály, ügyvéd, tulajdonában volt. Az épületen 1894-ben történt az első átalakítás a fiatal budapesti építész, Jakab Dezső tervei alapján, és a homlokzat ekkor kapja meg pazar neobarokk díszítését. A míves mesteri munka különösen szép példányát képviseli a tömör, kovácsoltvas díszítésű bejárati ajtó. A kígyózó füzérekből álló gazdag és tömött plasztika harmonikusan illeszkedik az ablakszemöldök feletti tér barokk timpanonjaihoz.

A kiállítóteret a műtárgyak töltik meg, bemutatva a műgyűjtő érdeklődési körét, s azokat a művészeket, akikkel kapcsolatban volt, és akikhez közvetlen ismeretség fűzte. A 67 művész 130 alkotásából álló hagyatéki állomány felöleli az 1914 előtt alkotó festőket és művészeket: Stipan Kopilovićot, Jelena Čovićot, Farkas Bélát, Angela Mačkovićot, Oláh Sándort, valamint az 1914-1945-ös időszakot olyan képviselőkkel, mint Balázs G. Árpád Hangya András, Szilágyi László, Lenkei Jenő, Hódi Géza, Nagy István. A gyűjteményben megtalálhatjuk még az 1930-as évek nagy neveit, a „Rajziskolásokat“: Winkler Imrét, Gustav Matkovićot, Almási Gábort, Ivan Tikvickit, Marko Vukovićot. Néhány műalkotás az adományozó és több ismert művész barátságára emlékeztet: Oskar Nemonnal Londonban, Nesto Orčić-tyal Zágrábban, Petar Lubardával és Zlatko Pricával.

A művészetek nagy szerelmese, és a műgyűjtő Vinko Perčić úr, a négy rendszerezett műalkotás-csoportból álló komplex gyűjteményét Zágráb városára hagyta. A gyűjtemény első csoportja a volt Jugoszlávia területén a 19. század végétől napjainkig alkotó művészeket öleli fel, s itt az akadémiai festők mellett, a naiv művészek alkotásait is megtalálhatjuk. A második csoport alkotásait a dr.Vinko Perčićről készült portrék képezik, míg a harmadik csoportot a 19. század második felétől 1941-ig tartó időszakban alkotó magyar művészek műalkotási alkotják. Végezetül, nagyon érdekes a 16. - 20. századi európai festők alkotásainak gyűjteménye. Igaz, a gyűjtemény ezen része szerény méretű, mégis a művészek és alkotásaik jelentősége és értéke alapján, kétségkívül, annak legmarkánsabb része (Albrecht Dürer, Rembrandt van Rijn, Francisco Goya, Edouard Manet, Camille Pissarro, Pierre Renoir, Edgar Degas, Paul Cezanne, Paul Gaugin, Toulouse Lautrec, Pierre Bonnard, Henri Matisse, Raoul Dufy, Fernand Leger, Pablo Picasso, Oskar Kokoschka, Marc Chagall, Joan Miro, Henry Moore, Victor Vasarely, Bernard Buffet ).

A dr. Vinko Perčić által adományozott műalkotások 1989. május 27. és július 30. között kerültek a nagyközönség elé a zágrábi, horvátországi Strossmayer Galéria és a Múzeumi és Kiállítótermi Központ (Jezsuiták tere 4.) múzeumi kiállítótermének szervezésében. A kiállítás rendezői Vinko Zlamalik és Đuro Vanđura urak voltak.

Perčić doktor gyűjteményét a tolerancia és nyitottság hatja át. Műgyűjtőnk nagy figyelemmel követte a kiemelkedő képzett művészeinek, a művészeti élet kimagasló autodidaktáinak és amatőrjeinek a munkásságát, tekintet nélkül azok hovatartozására a többnemzetiségű alkotói környezetben.Inkább megérzéssel, mint szakértelemmel, sajátságos módón szolgálta a művészetet, s szándéka semmiképpen sem a személyes vagyonszerzés volt, hanem hogy lefektesse egy közösségi gyűjtemény alapjait.

The dr Vinko Perčić Art Gallery is an exhibition-type institution established with the aim to promote artists belonging to different trends of art and to maintain the movables and immovables donated to the Subotica Municipality by dr Vinko Perčić in accordance with the Contract on Donation dated 29th November 1989, The decision on founding the Dr Vinko Perčić Art Gallery was adopted by the municipal Assembly on 27th June 2006. This recently founded municipal cultural institution encompasses a building and a yard on 870 m2, whereas the building is a listed historical and cultural interest. There are about 500 exhibits in the Gallery (paintings, drawings, applied art artefacts and objects from the study and other premises of dr Vinko Perčić’s house).

The first data about the building are from the late 19th century, when it was the property of its first owner, Mihály Geréb, solicitor. The building was refurbished for the first time in 1894, based on the designs of a young architect from Budapest, Dezső Jakab, and by that occasion, the façade was decorated with lavish neo-baroque elements. The massive entrance doors with wrought iron ornaments represent a splendid example of artisanship. The flamboyantly entwining garlands proportionally fulfil the space above the window heads enclosed by baroque tympana.

The exhibition rooms are full of exhibits displayed with the aim was to present the collector’s fields of interest and those artists with whom he communicated or were in friendship. The selection of 67 names and 130 works from the Gallery’s legacy is composed of paintings and artists from the period until 1914 (Stipan Kopilović, Jelena Čović, Béla Farkas, Angela Mačković, Sándor Oláh). From the period between 1914 and 1945 the following artists are presented in the collection: Árpád G. Balázs András Hangya, László Szilágyi, Jenő Lenkei, Géza Hódi, István Nagy. There are also some outstanding artists of the 1930s, participants of the Drawing School: Imre Winkler, Gustav Matković, Endre Faragó, Gábor Almási, Ivan Tikvicki,Marko Vuković. Some of the names are remembrances to friendships with well-known artists: with Oskar Nemon in London, Nesto Orčić in Zagreb and Petar Lubarda and Zlatko Prica.

Mr. Vinko Perčić, the lover of arts and collector, donated his complex collection, comprising four systematised groups, to the city of Zagreb- Croatia. The first group is made of art works from the territory of former Yugoslavia from the late 19th century and besides academic painters, it includes works of naive artists as well. The portraits of dr Vinko Perčić comprise the second group, while the third group is the collection of Hungarian artists from the mid-19th century until 1941. Finally, there is a valuable and very interesting collection of European painters from the 16th through the 20th century. It is a small collection, but the importance of the authors and the value of the art works, undoubtedly, make it the most important (Albrecht Dürer, Rembrandt van Rijn, Francisco Goya, Edouard Manet, Camille Pissarro, Pierre Renoir, Edgar Degas, Paul Cezanne, Paul Gaugin, Toulouse Lautrec, Pierre Bonnard, Henri Matisse, Raoul Dufy, Fernand Leger, Pablo Picasso, Oskar Kokoschka, Marc Chagall, Joan Miro, Henry Moore, Victor Vasarely, Bernard Buffet ).

The works of art from the donation of dr Vinko Perčić were exhibited in Zagreb, Croatia from May 27th till July 30th 1989 organised by the Strossmayer Gallery and the Museum and Gallery Centre, 4 Jesuit Sqr. The authors of the exhibition were Mr. Vinko Zlamalik and Mr. Đuro Vanđura.

Tolerance and openness feature Dr Vinko Perčić’s collection. As a collector, he kept a careful eye on the work of prominent professionals, well-known self-taught artists and amateurs, paying no attention to their affiliation in the multinational creative environment. He served arts in his unique way, relying rather on his instincts than expertise, driven primarily by the wish to establish a collection belonging to the whole community, far from the aim of private profiteering.

Biografija - gosp. Vinko Perčić

Dr. Vinko Perčić (20. 02.1911.- 24.11. 1989.) rodio se na jednom od subotičkih atara koji je službeno nazivan Hrvatski majur ( nakon rata preimenovan u Mala Bosna). Pučko i srednjoškolsko obrazovanje stekao je u Subotici (1911-1931). 1931.god. upisuje Medicinski fakultet u Grazu koji nastavlja i završava u Parizu (1934-1935). Za doktora medicine promoviran je 1937.god. a nakon odsluženog vojnog roka i obavljenog staža u bolnici postavljen je za sekundarnog liječnika na odjelu interne bolesti Gradske bolnice u Subotici (1938). Krajem 1939.god. pozvan je da obnaša dužnost trupnog liječnika na području Slavonije i Baranje a od 1941.god. djeluje u Vojnoj bolnici u Beogradu. Vrativši se iz Jugoslovenske narodne armije 1947.god. postavljen je za načelnika internog odjela bolnice u Subotici gdje istovremeno otvara i privatnu liječničku ordinaciju. Godine 1955. odlazi na stručno usavršavanje u London gdje stječe nova iskustva u gastroenterologiji i endoskopiji, boravi u klinikama u Washingtonu i New Yorku, a nakon povratka postaje predsjednik Podružnice Liječničkog udruženja. Vrijeme između 1959-1971 predstavlja razdoblje najveće popularnosti i znanstvenog ugleda dr. Vinka Perčića a i najplodnije vrijeme obogaćivanja kolekcije umjetnina. Važno je istaći da su tada i ugledne aukcijske kuće „Sotheby“ i „Christie“ u Londonu važne lokacije za nabavku umjetničkih djela koje danas daju posebno značenje. Odlaskom u mirovinu potpuno se posvećuje svojoj zbirci, ono što je kolekciji nedostajalo osim kupovine nadomjestilio se i konceptom zamjene primijenjenih umjetnosti tako da su keramički proizvodi Tvornice Zsolnay iz Pečuha postale “žrtvom”, ali se zato zbirka obogaćivala novim imenima i umjetničkim ostvarenjima.

Др Винко Перчић се родио у Суботици 10.2.1911.год. на једном од суботичких атара који је званично називан Хрватски мајур (након рата преименован у Мала Босна). Основно и средњошколско образовање стекао је у Суботици (1911-1931). 1931.год. уписује Медицински факултет у Гразу који наставља и завршава у Паризу (1934-1935). За доктора медицине промовисан је 1937.год. а након одслуженог војног рока и обављеног стажа у болници је постављен за секундарног лекара на одељењу интерне болести Градске болнице у Суботици (1938). Крајем 1939.год. позван је да врши дужност војног лекара на подручју Славоније и Барање а од 1941.год. делује у Војној болници у Београду. Вративши се из Југословенске народне армије 1947.год. постављен је за начелника интерног одељења болнице у Суботици где истовремено отвара и приватну лекарску ординацију. Године 1955. одлази на стручно усавршавање у Лондон где стиче нова искуства у гастроентерологији и ендоскопији, борави у клиникама у Вашингтону и Њујорку, а након повратка постаје председник Подружнице Лекарског удружења. Време између 1959-1971 представља период највеће популарности и научног угледа др Винка Перчића а и најплодније време обогаћивања колекције уметнина. Важно је истаћи да су тада и угледне аукцијске куће "Сотхеби" и "Kристие" у Лондону важне локације за набавку уметничких дела које данас дају посебно значење. Одласком у пензију потпуно се посвећује својој колекцији, оно што је колекцији недостајало осим куповине надоместилио се и концептом замене примењених уметности тако да су керамички производи Творнице Жолнаи из Печуја постале "жртвом", али се зато збирка обогаћивала новим именима и уметничким остварењима.

Dr. Vinko Perčić 1911. február 10-én született Szabadkán a hivatalosan „Horvát Majornak“ nevezett (a háború után Kisboszniára átkeresztelt) szabadkai határban. Általános- és középiskolai tanulmányait Szabadkán fejezte (1911 – 1931), és 1931-ben Grazban beiratkozik az orvosi egyetemre, majd tanulmányait Párizsban folytatja és fejezi be (1934-1935). Az orvostudományok doktora címet 1937-ben kapja meg, és a katonai szolgálat letöltése, valamint a gyakornoki időszak befejezése után, segédorvos lesz a szabadkai Városi Kórház belgyógyászati osztályán (1938.). 1939-ben behívják törzsorvosnak Szlavónia és Baranya területére, majd 1941-től a belgrádi Katonai Kórházban dolgozik. Miután 1947-ben visszatér a Jugoszláv Néphadsereg kötelékeiből, a szabadkai Kórház belgyógyászati osztályának főorvosa lesz, és ezzel párhuzamosan megnyitja magánrendelőjét is. 1955-ben szakmai továbbképzésre utazik Londonba, ahol új tapasztalatokat szerez a gasztroenterológia és endoszkópia területéről, majd washingtoni és New York-i klinikákon tölt el rövidebb-hosszabb időt, és miután hazatér, ő lesz az Orvosok Egyesülete helyi szervezetének elnöke. Az 1959-1971-es időszakban dr. Vinko Perčić népszerűsége és szakmai tekintélye a tetőfokon van van, s ez a műgyűjtemény feltöltésének legtermékenyebb időszaka is egyben. Külön ki kell emelni a tényt, hogy a híres londoni aukciós házak, a Sotheby és a Christie, fontos színhelyét jelentették, a ma már különösen jelentős műalkotások beszerzésének. Miután nyugdíjba vonul, Vinko Perčić minden idejét gyűjteményének szenteli. Az új alkotások vásárlása mellett, a gyűjtemény hiányzó alkotásait csere útján szerezte meg, melynek „áldozatul” esett néhány, a pécsi Zsolnay gyár által jegyzett kerámiaalkotás is, miközben a gyűjtemény új alkotók munkáival gazdagodott.

Dr. Vinko Perčić ( 20. 02.1911.- 24.11. 1989.) was born in Subotica , on a farm in the region of Subotica, on the so called "Croat Homestead" (after World War II renamed to Mala Bosna). He completed his primary and secondary education in Subotica (1911-1931). In 1931, he enrolled at the Medical School in Graz, which he continued and finished in Paris (1934-1935). He was awarded PhD in 1937, and upon serving the military service and completing apprenticeship he was appointed junior assistant doctor at the internal diseases ward in the Subotica City Hospital (1938). At the end of 1939, he was called to be the surgeon of the military troop in the Slavonija and Baranja region, while from 1941 he was active in the Belgrade-based Military Hospital. Coming back from the Yugoslav People’s Army in 1947, he was appointed the chief of the internal diseases ward in Subotica, and at the same time, he opened his private consulting room. In 1955, he left to London for upgrading, where he gained new experience in gastroenterology and endoscopy. He also spent some time in clinics in Washington and New York, and upon returning to Subotica, he became the chair of the Association of Doctors’ branch office. The years between 1959 and 1971 were the period of his greatest popularity and professional reputation, and also the time of enriching his collection of artworks. The renowned auction houses, Sotheby’s and Christie’s in London were those locations at that time, where he purchased works of significant importance. Upon his retirement, he devoted all his time to his collection. Besides purchasing new works, and thus completing the "missing" parts of the collection, he also exchanged several works, hence some ceramics, manufactured by the Zsolnay Factory from Pécs, “fell victims” to such exchanges. On the other hand, though, the new authors and works of art enriched his collection.

Osnovni plan

• Saradnja između galerija sličnih međuregionalnih i međudržavnih ustanova kulture, koje obuhvataju samostalne i grupne izložbe/ prezentacije umetnika različitih umetničkih praksi.

Muzejska delatnost

• Stalni postav/legat galerije.

Arhitektonsko - stilska analiza

Prvi podaci o današnjem objektu datiraju s kraja 19. veka, kada je njen vlasnik bio advokat Mihaq Gereb (1864-1936). Rođen je kao Gajger, ali je 1881. godine njegovom ocu Salamonu odobreno da svoje i prezime svojih sinova Jožefa i Mihalja promeni u Gereb.

Tokom 1894. godine urađena je adaptacija Gerebove kuće prema projektima Dežea (Dezső) Jakaba (1864-1932), mladog arhitekte iz Budimpešte. Ovo je verovatno njegov prvi projekat u Subotici.

Tokom adaptacije fasade kuća je dobila raskošnu neobaroknu dekoraciju,ugao kuće je zaobljen, uvedena je kanalizacija. Naročito lep majstorski rad predstavljaju masivna ulazna vrata, sa dekorativnim detaljima od kovanog gvožđa. U projektu, Jakab se pridržavao šeme kuće L osnove i u okviru uobičajene organizacije unutrašnjeg prostora pokušavajući da unese izmene koje će odgovarati specifičnim potrebama Gerebove porodice.

Krajem 19. veka bila je uobičajena koncepcija zdanja sa ivičnim, blago naglašenim rizalitima i sa blago zaobljenim uglom. Na ovoj kući u gornjim partijama ugao je naglašen skladnom atikom u vidu balustrade, sa antičkim vazama na ivičnim stupcima. Zidno platno je sa ritmički raspoređenim otvorima i kapijama – malom na pročeonoj fasadi i kolskom iz Zatvorene ulice. Ugaoni korpus na uličnom delu je sa po dva jednokrilna prozora tipa bifore na rizalitnim partijama. Bogata, puna plastika, istovremeno lakih linija, u vitičastom spletu skladno je ukomponovana u natprozorna polja i zaokružena baroknim markantnim timpanonom. Nadprozorna plastika istih motiva krasi i dvokrilne prozore kapija, koji predstavljaju posebnu estetsku celinu. Krilo objekta iz male ulice ima svedenu, ali stilski usklađenu arhitektonsku plastiku.

Već 1910. godine Gerebovi nisu stanovali u ovoj kući. Njen vlasnik tada bio je Henrik Biro, sa Gaborom Smolenskim suvlasnik jednog od najvećih subotičkih parnih mlinova.